Bachove cvetne esencije
Iz knjige ‘Dvanaest iscelitelja’
“Ova metoda isceljenja je napisana, javno objavljena i data je da se ljudi poput vas mogu njome slobodno služiti, da pomognete sami sebi, bilo u bolesti, bilo da vas drži zdravima i snažnima.”
Edward Bach, govor koji je održao na svoj 50. rođendan,
24. septembra 1936. godine
“To su veseli, raspoloženi, duhoviti ljudi koji vole mir. Ovi ljudi ne podnose svađe i prepirke, pa su spremni na velika odricanja samo da ih izbegnu. Premda generalno imaju problema, zabrinuti su i nemirni i duševno ili telesno se ne osećaju dobro, ovi ljudi kriju svoje brige iza maske dobrog raspoloženja i šale, pa ih okolina smatra dobrim prijateljima koje vredi poznavati. Često preko mere piju alkohol i uzimaju droge da bi se stimulisali i pomogli sebi da svoje muke podnose sa osmehom na licu.”
“Nejasni, nepoznati strahovi, za koje ne mogu da se daju ni objašnjenje niti razlog. Ipak, pacijent može da oseća užasan strah da će se nešto strašno desiti, a da ni sam zapravo ne zna šta. Ovi nepoznati i neobjašnjivi strahovi mogu da ga proganjanju danju i noću. Ovi ljudi često se ne usuđuju da podele svoju muku sa drugima.”
“Za one koji osećaju potrebu da vide što više dobrote i lepote u svemu što ih okružuje. Premda im se mnoge stvari čine pogrešnim, ovi ljudi žele da budu sposobni da vide da u njima postoji i raste nešto dobro, da bi mogli da budu tolerantniji, popustljiviji i puni razumevanja za različitost načina na koje svaki pojedinac i sve stvari funkcionišu, približavajući se svom konačnom savršenstvu.”
“Ugodni, tihi i blagi ljudi, koji se preterano trude da pomognu drugima. Precenjuju svoju snagu u svojim nastojanjima. Tako im je velika želja da pomognu drugima da sami postaju više nalik na sluge nego na dobrovoljne pomagače. Zbog svoje dobronamernosti često urade više od svog udela u poslu, pa na taj način mogu da zapostave svoju sopstvenu misiju u životu.”
“Za ljude koji nemaju dovoljno sigurnosti da bi donosili vlastite odluke. Oni uvek od drugih traže savete, što ih često navede na pogrešan put.”
“Strah od gubljenja razuma, od ludila. Strah da čovek ne počini grozne i strašne stvari, koje ne želi i za koje zna da su pogrešne, a ipak pomišlja na njih i oseća nagon da ih počini.”
“Za one koji ne uče iz sopstvenog iskustva ili posmatranja drugih, pa im je potrebno više vremena da nauče životne lekcije. Dok bi za neke ljude bilo dovoljno samo jedno iskustvo, njima je neophodno više, ponekad i nekoliko, pre nego što nauče lekciju. Stoga se, na žalost, nalaze u situaciji da istu grešku ponavljaju u različitim prilikama, onda kada bi i jednom bilo dovoljno da nauče; ili bi posmatranje drugih moglo da ih poštedi čak i te jedne greške.”
“Za one koji mnogo vode računa o potrebama drugih. Ovi ljudi su skloni da se previše brinu o svojoj deci, porodici, prijateljima, uvek nalazeći nešto što treba da se dovede u red. Stalno ispravljaju sve ono što po njihovom mišljenju nije pravilno i uživaju u tome. Oni bi želeli da su im njihovi voljei stalno u blizini.”
“Za sanjare, za one koji su dremljivi, ne sasvim budni, bez velikog interesovanja za život. To su tihi ljudi koji zaista nisu zadovoljni svojim trenutnim okolnostima i više žive u budućnosti nego u sadašnjosti, u nadi da će doći bolja vremena u kojima će se ostvariti njihovi ideali. Kad su bolesni neki od ovih ljudi ne preduzimaju ništa, ili vrlo malo, da bi ozdravili. Ponekad čak požele da umru u nadi da će im tako biti bolje, ili da će možda ponovo sresti voljenu osobu koju su izgubili.”
“Ovo je esencija za čišćenje. Za one koji se osećaju da nešto u vezi s njima nije sasvim čisto. Često je to nešto od naizgled malog značaja. Kod drugih pak, može da postoji ozbiljnija bolest koja je gotovo zanemarena u odnosu na ono na šta se oni koncentrišu. U oba slučaja, oni žude da se oslobode te određene stvari koja je po njihovom mišljenju najvažnija i za koju im je toliko bitno da se izleči. Očajni su i utučeni ako je tretman neuspešan. Pošto služi za čišćenje, ovaj preparat pomaže kod čišćenja rana, ako pacijent ima razloga da veruje da je u njega ušao neki otrov koji mora da se odstrani.”
“Oni koji dobro obavljaju svoj posao, stoje iza svog životnog poziva i žele da urade nešto od velikog značaja, često za dobrobit čovečanstva. S vremena na vreme podložni su velikim depresijama kada osećaju da su preuzeli previše težak poduhvat koji prevazilazi moći ljudskog bića.”
“Za one koji se lako obeshrabre. Premda se brzo oporavljaju od bolesti ili dobro izlaze na kraj sa svakodnevnicom, čak i mala prepreka ili zastoj izazove im sumnju i brzo se obeshrabre.”
“Stanje duboke beznadežnosti. Ovi ljudi su izgubili nadu da se može nešto učiniti za njih. Posle dugog ubeđivanja ili da bi ugodili drugima, oni mogu isprobati razne tretmane, istovremeno uveravajući sve oko sebe da nema puno nade za poboljšanje stanja.”
“Za one koji uvek traže društvo, bez obzira čije, jer je njihova potreba da razgovaraju sa drugima o svojim poslovima velika. Ovi ljudi su vrlo nesrećni ako moraju da budu sami čak i na kratko.”
“Za one koje ponekad obuzimaju misli kao što su ljubomora, zavist, osveta, sumnja. Za različite vrste ljutnje. Ovi ljudi mogu da osećaju veliku patnju unutar sebe, premda za njihovu nesreću često ne postoji stvarni razlog. “
“Za one koji pretežno žive u prošlosti, u kojoj su možda bili srećniji. Za ljude koji misle na uzgubljenog prijatelja ili na ambicije koje se nisu ostvarile. Više se ne nadaju da će opet biti srećni kao što su nekad bili.”
“Za one koji osećaju nedostatak fizičke i psihičke snage da bi nosili svoje životno breme. Svakodnevne obaveze izgledaju im preteške, premda obično uspevaju da ih ispune. Za one koji veruju da je potrebno da im neki deo tela ili uma ojača da bi mogli sa lakoćom da obavljaju svoj posao.”
“Za one koji brzo misle i rade i žele da se sve uradi odmah, bez oklevanja ili odlaganja. Kada su bolesni nestrpljivi su i očekuju brz oporavak. Veoma im je teško da budu strpljivi sa ljudima koji su spori, jer je to za njih pogrešno i predstavlja gubljenje vremena, te nastoje da takve ljude požuruju na sve moguće načine. Često više vole da rade i misle sami, kako bi mogli da sve urade svojim vlastitim tempom.”
“Za one koji sebe ne smatraju dobrim ili spsobnim u poređenju s drugim ljudima iz njihove okoline, koji očekuju neuspeh i smatraju da nikada neće uspeti, pa se ne usuđuju na neki poduhvat niti prave dovoljno jak napor da uspeju.”
“Strah od ovozemaljskih stvari, od bolesti, bolova, nezgoda, siromaštva, strah od mraka, od samoće, od nesreće. Svakodnevni strahovi. Ovi ljudi podnose svoj strah tiho i krišom, ne pričajući otvoreno sa drugima o tome.”
“Za one sklone očaju i sumornom raspoloženju, kao da im neki tamni oblak zasenjuje svetlost i životnu radost. Ovi ljudi često ne mogu da navedu nikakav razlog ili objašnjenje ovih napada. Pod ovim okolnostima skoro je nemoguće da izgledaju srećno ili radosno.”
“Za sve one koji se bore da ozdrave, ili se veoma trude oko poslova iz svog svakodnevnog života. Premda situacija može da izgleda beznadežno, oni uvek iznova, na sve moguće načine, pokušavaju da nađu rešenje. Ovi ljudi ne odustaju od borbe. Nezadovoljni su ako ih bolest sprečava u njihovim obavezama ili pomaganju drugima. To su hrabri ljudi koji se bore protiv velikih teškoća, ne gubeći nadu ili snagu.”
“Za one koji su pretrpeli duhovne i telesne patnje te su toliko premoreni i iscrpljeni da osećaju da nemaju više snage za bilo kakav napor. Svakodnevni život za njih predstavlja naporan posao, bez ikakvog zadovoljstva.”
“Za ljude koji sami sebe optužuju. Čak i kad imaju uspeha, oni misle da su mogli bolje i nikad nisu zadovoljni svojim uspehom ili rezultatima. Oni su vredni, ali mnogo pate zbog grešaka koje sebi prebacuju. Ponekad, i kad je neko drugi pogrešio, ovi ljudi će čak i za to preuzeti odgovornost.”
“Za one kojima je teško da ne budu zabrinuti za druge ljude. Ovi ljudi često uopšte ne brinu o sebi, ali veoma pate brinući se o onima koje vole i žive u iščekivanju da će se drugima nešto loše desiti.”
“Za hitne situacije koje izgledaju beznadežno. Kod nesreća, iznenadne bolesti kad je osoba veoma uplašena ili užasnuta, ili je njeno stanje tako ozbiljno da kod ljudi oko nje izaziva veliku zabrinutost. Onesvešćenoj osobi ovim preparatom mogu da se ovlaže usne.”
“Za one koji imaju veoma strog način života. Oni samima sebi uskraćuju mnoge radosti i zadovoljstva, jer smatraju da to može da im ometa rad. Veoma su strogi prema sebi. Žele da budu zdravi i jaki i aktivni, pa će učiniti sve što po njihovom mišljenju tome doprinosi. Nadaju se da će dati dobar primer drugima, koji bi zatim sledili njihove ideje i kao rezultat toga postali bolji.”
“Za one koji mnogo pate zbog toga što ne mogu da se odluče između dve stvari, jer im čas jedna odluka izgleda kao prava, a čas druga. Obično su to mirni ljudi koji svoje teškoće podnose sami, jer nisu skloni da pričaju o njima sa drugim ljudima.”
“Za one u velikoj nevolji koja ih vremenom učini veoma nesrećnim. Šok posle loših vesti, gubitak drage osobe, strah posle nesreće i slično. Ovaj preparat donosi olakšanje onima koji poriču da im je potrebna uteha.”
“Za one trenutke koji se dešavaju nekim ljudima kada je patnja toliko velika da im se čini nepodnošljivom. Kad se čini da su um ili telo došli do granice izdržljivosti i da će popustiti. Kada se čini da nije ostalo ništa osim razaranja i uništenja.”
“Ljudi koji imaju čvrste principe i ideje, u čiju ispravnost su uvereni i koje vrlo retko menjaju. Imaju veliku želju da promene sve ljude oko sebe i nametnu im sopstvene poglede na život. Jake su volje i imaju mnogo hrabrosti kad su ubeđeni u ispravnost onih stvari kojima žele da podučavaju druge. Za vreme bolesti bore se i onda kada bi drugi već odavno odustali.”
“Veoma sposobni ljudi, ubeđeni u svoje sposobnosti, uvereni u uspeh. Pošto su tako sigurni u sebe, misle da bi i za druge bilo najbolje ako ih ubede da rade stvari na njihov način ili kao što oni misle da je ispravno. Čak i kada su bolesni, dele savete onima koji se brinu o njima. Mogu biti od velike pomoći u hitnim slučajevima.”
“Za one koji imaju određene ideale i ciljeve u životu i ispunjavaju ih, ali u retkim prilikama su u iskušenju da zastrane od svojih ideja, ciljeva i posla zbog entuzijazma, ubeđenja ili čvrstih stavova drugih ljudi. Ova esencija daje postojanost i zaštitu od spoljnih uticaja.”
“Za one koji i u zdravlju i u bolesti žele da budu sami. Veoma tihi ljudi, koji se kreću bešumno, malo govore, i kad govore, čine to s blagošću. Veoma su nezavisni, sposobni i samostalni. Skoro da ne zavise od mišljenja drugih. Stoje po strani, puštajući druge da žive svoj život i idu svojim putem. Često su pametni i talentovani. Njihov mir i smirenost su blagoslov za sve oko njih.”
“Za one koji ne mogu da spreče da im se nepoželjne misli, ideje i rasprave ne motaju po glavi. Ovo im se obično dešava u situacijama kada ono što se događa nije dovoljno da bi im zadržalo interes. Sumorne misli koje neće da odu i uvek se iznova vraćaju, u slučaju da su bile odbačene neko vreme. Motaju se po glavi i izazivaju mentalnu agoniju. Prisutnost ovakvih neprijatnih misli narušava duševni mir i sposobnost fokusiranja na rad ili na uživanje u svakodnevnom životu.”
“Za one koji žele da postignu nešto značajno u životu i žele da steknu veliko životno iskustvo, da uživaju u svemu što im je dostupno i da žive život u potpunosti. Imaju teškoće u tome da se odluče koje zanimanje da izaberu, jer, premda imaju velike ambicije, nijedan poziv ih ne privlači više od drugog. Ovo može da dovede do odlaganja i nezadovoljstva.”
“Za one koji su, bez vidljivog razloga, ravnodušni prema svemu što se događa i samo se provlače kroz život. Oni prihvataju život onakav kakav jeste, ne trudeći se da nešto promene i pronađu radost. Za ljude koji su se bez negodovanja predali u životnoj borbi.”
“Za one koji su pretrpeli nedaće i nesreće, a teško im je da to prihvate bez prigovora ili ozlojeđenosti, jer život ocenjuju pre svega po tome koliko im uspeha donosi. Oni osećaju da nisu zaslužili tako velika iskušenja, da je to nepravedno i postaju ogorčeni. Često gube interesovanje za stvari u kojima su ranije uživali i manje se njima bave.”